Na severu Kosova i Metohije i u srpskim enklavama važiće srpski zakoni i posle proglašenja Ustava Kosova u nedelju, 15. juna, za šta je dobijena prećutna saglasnost i predstavnika međunarodne zajednice, kaže analitičar Nenad Vasić.
On je rekao da, s druge strane, treba očekivati da predstavnici međunarodne zajednice na severu Kosmeta postepeno počnu da primenjuju kosovske zakone uz manje ili više uspeha, što će, kako je ocenio, biti izazov za sve strane.
Nastavak teksta ▼
Vasić, koji je direktor Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću, nije precizirao na koji način bi taj dualizam vlasti tehnički bio sproveden. On je ocenio i da će na Kosovu i Metohiji još dugo u budućnosti postojati paralelizam vlasti koji će predstavljati i osnovu za neki budući dijalog između albanske i srpske strane.
Prema Vasićevoj oceni, ne treba očekivati da će biti povećan broj zemalja koje će priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije posle stupanja na snagu Ustava Kosova.
"Glavni talas priznanja nezavisnosti Kosova je prošao i sudeći prema analizama naših eksperata, maskimalno 50 zemalja moglo bi da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost države Kosovo", rekao je Vasić.
On je upozorio da bi eventualno zatvaranje dva administrativna prelaza na severu Kosova moglo da destabilizuje ukupnu bezbednosnu i političku situaciju na Kosovu i da bi moglo negativno da deluju ne samo na nealbansko već i albansko stanovništvo.
Janjić: Donošenje ustava će proizvesti novi talas priznanja
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da će proglašenje ustava Kosova, najavljeno za 15. jun, proizvesti novi talas priznavanja nezavinosti pokrajine.
"Onog trenutka kada neko donese svoj ustav, pogotovo kada može da primeni taj ustav u životu onda se smatra da je i konstituisana država. To jeste bitan elemenat da bi druge države priznale Kosovo kao nezavisno", izjavio je Janjić i dodao da je Kosovo "u specifičnoj situaciji, utoliko što su sponzori nezavisnosti vodeća sila sveta Amerika, nekoliko vodećih zemalja Evrope, koje su uspele u prvoj fazi da obezbede 41 zemlju da prizna nezavisnot".
"Očekuju se i diplomatske aktivnosti sponzora nezavisnosti, a i aktivnosti Prištine su usmerene u tom pravcu da dođe taj novi talas priznavanja", kaže Janjić i dodaje da Priština "računa da bi do kraja godine moglo biti 100 država koje će priznati Kosovo".
"Sam momenat ustava je važan utoliko što olakšava priznanje onima koji to žele da urade ili tamo gde postoje otpor u parlamentu. Sada vlada može da kaže da je to ipak jedna konstituisana država", kazao je Janjić i dodao da je "mnogo lakše dobiti priznanje posle ustava i izbora, koji su obavljeni, nego samo na osnovu deklaracije o nezavisnosti".
Janić tvrdi da Srbija i dalje "odbija da vidi realnost".
"Jedna je stvar nepriznavati samoproklamovanu nezavisnost i blokrati njen prijem u članstvo međunarodnih organizacija. Možemo ubeđivati neke države da ne priznaju Kosovo, ali to je bilateralni proces. Ono što Srbija radi to je blokiranja članstva u UN i tamo gde je potreban veto. Ona zavaljujući Rusiji blokira taj proces", rekao je Janjić.
On je kazao da je razumljivo da Srbija "blokira međunarodno pravno priznanje, ali da nije razumljivo da ne priznaje realnost".
"Bila je javna rasprava o Ustavu Kosovu u februaru i martu. U medijima u Srbiji niste mogli pročitati ni jednu reč. Nisam čuo ni jednog velikog patriotu ni iz radkalne stranke, ni iz DSS-a, ni iz DS-a da su bilo šta rekli oko toga", rekao je Janjić.
On je dodao da nije video ni jedan ekspertski tim, koji je napravio analizu tog Ustava.
"Dakle u februaru i martu, kad je postojala mogućnost da se prvo Srbi obaveste, jer će taj ustav uticati na njihove živote ništa nije učinjeno. Jedino ako nije ideja ovih iz Beograda da isele sve Srbe. Ali dok Srbi dole postoje taj ustav će uticati na njihove živote, to je realnost", smatra Janjić.
On je dodao da je ranije "trebalo je voditi stručnu političku, diplomatsku akciju, da se pokaže kako taj ustav nije u skladu sa Ahtisarijevim planom, iako su Albanci obećavali da će poštovati taj plan".
"Oni ga ne poštuju tamo gde je najvažnije za Srbe, a to je povratak imovine, nema garancija za direktne veze između Beograda i srpskih opština", smatra Janjić i dodao da na to "niko na vreme nije upozorio".
On je ocenio da je pre donošnja kosovskog ustava "Srbija trebala autoritetom znanja, diplomatije, politike i političke mobilizacije lokalnih Srba da alarmira međunarodnu zajednicu da pokaže kako se ne poštuje ono što se obeća i da ponudi nove i jake argumente Rusiji u blokadi priznanja, što je, prema njegovijm rečima " propušteno".
"Moj je utisak da se neko predao u Beogradu. Sad ne možemo ništa da promenimo u tom Ustavu", neveo je Janjić.
On je ocenio da je "loše što Beograd nije pomogao Srbima da se upoznaju i organizuju, da vide šta da prihvate od Ustava, šta da odbace, jer nešto im je u interesu, nešto nije, ili da sve odbace, kako da na to odgovore".
"Sada će se odgovoriti jednom improvizacijom koja je vrlo rizična, proglašenjem privremene Srpske skupštine Kosova i Metohije", naveo je on. Janjić je ocenio da će kosovski Ustav "kreirati nepovoljniju situaciju za Srbe i neće puno olakšati integraciju Srba, nego će dati povoda za nove distance i sukobe".
Janjić smatra da na "svršen čin Srbija može samo da se žali i da priča o međunarodnoj zaveri."
"Beograd ima sada minimalne ili skoro nikakve mogućnosti reakcije, osim izjava nekih političara i ljutnje. Bilo bi dobro kada bi se ljutili na sebe, jer nisu radili svoj posao", zaključio je Janjić.
Sub Jun 14, 2008 2:17 pm
